Kronika jednog ljeta

Kronika jednog ljeta (Chronique d’un été, 1961), Francuska, c/b, 85 min, Argos, r.: Jean Rouch i Edgar Morin, df.: Raoul Coutard, Roger Morilliere, Jean-Jacques Torbes.

Dok. film s podnaslovom »jedno iskustvo filma istine« (»une experience de cinéma vérité«). Postupak se temelji na izravnom snimanju ljudi na ulici, i to ugl. došljaka u Pariz, koji izravno u kameru i mikrofon govore o aspektima svojeg života. Da bi se izbjegli nedostaci intervjuerske metode (neprecizne verbalizacije, zastajkivanja u odgovorima, međupitanja), autori vrlo pažljivo i precizno razrađuju koncept filma i realiziraju ga u tri faze. U prvoj prolaznici odgovaraju na pitanje »Jeste li sretni?«, u drugoj oni odabrani, raznih profila i rasa, odgovaraju pred kamerom u slobodnom dijalogu na niz pitanja otkrivajući polako svoje karaktere. Budući da sama kamera postaje subjektom, uočljivo je u kolikoj mjeri pojedini sugovornici postižu visok stupanj iskrenosti, a kada i koliko neki »glume« pred kamerom, točnije, koliko ih sam čin snimanja provocira. Treća je faza »pregled« snimljenih materijala prvih dviju, koje sudionici gledaju zajedno s autorima, kako bi prema njemu izgradili stanovit odnos. Film visoke ekspresivnosti, određena psihosociološka studija temeljnih ideja tog razdoblja, istodobno je i djelo koje vrlo jasno upozorava na razliku »filma istine« (nedvojbena nazočnost autora) i izravnog filma (autorova zatomljenost).

D. Marković